Slika

Zbilo se to davno u kraljevstvu predivnog ali sada već dugo zaboravljenog imena. Tog nesvakidašnjeg trenutka sipila je baš sitna kiša da se jedva mogla videti golim okom. Dva lika su nailazila jedan drugom u susret. Toliko bi puno bilo potrebno knjiga da se napiše kako bi se samo zagrebao opis tek jednog od njih da se uopšte nećemo baviti njima niti reći ko su oni.

Pavle slikar je proklinjao taj dan što je došao na ideju da mora da slika na kiši ko neki šalabajzer. Ali tada kad je ugledao prizor dve siline od ljudi kako su se samo okrznule u prolazu pao je u trans i tri dana kasnije se osvestio sa naslikanim remek delom pred njegovim očima. To je bilo njegovo prvo i poslednje delo. Ipak - majstorsko.

Ono što tu zapravo odigralo je da je pored pod drvetom dremkao čarobnjak Mrgud i zainteresovano prišao da vidi šta majstoriše taj momak.

Kada je video da ovaj crta neke čiča gliše i mrlja bojama kaljajući kvalitetno platno sa gadjenjem je ustuknuo.

Pavle ga je upitao kako mu se čini rad, a Mrgudu nekako bi krivo da kaže istinu momku, a opet, crveno je slovo. Tada čarobnjaci ne mogu da slažu. Tako mu sinu sjajna ideja i baci magiju majstorstva na neveštog slikara i zadovoljno ga ostavivši da macka po platnu podje u "Četvrtinu mača" na izvrsnu Sangriju.

Zaista je ispalo remek delo od slike i Pavle potrča brže-bolje u selo da se pohvali pred svima.

Bogati trgovac Baron Fric Šacenštrudel je baš k'o za sreću tada prolazio krajem i ugleda pometnju na seoskom trgu. Zaintrigirano je prišao i imao je šta da vidi.

Prvog trenutka se zaljubio u sliku, a drugog je prepoznao jednog od likova na njoj.

Nije časio časa već je odmah čitav tovar blaga darovao Pavlu da otkupi sliku i za informaciju o tome gde je sreo tog čoveka i u kom pravcu se isti zaputio.

Kada je stigao nazad posle popriličnog putovanja u svoj zamak Štrudel, baron je sliku okačio sliku na najvidljivije mesto, a zatim unajmio tajanstvenog mačevaoca da pronadje još tajanstvenijeg lika sa slike.

Kako to uvek u bajkama neverovatno biva, posle - kako je u kafani kasnije pričao tajanstveni mačevalac - neverovatno puno avantura, nežnih ženskih zagrljaja, ljutih okršaja sa banditima, trač partija sa zmajevima, preskakanja provalija i njuškanja za tragovima, pronašao je misterioznog lika sa slike, o kojem je u medjuvremenu jako puno saznao. Ali, i dalje nećemo ništa da kažemo o njemu.

Upravo je tada usred noći punog meseca tajanstveni lik bio u okršaju sa četiri ljute zveri. Četiri ogromna Vendiga, skoro duplo veća od već velikog ratnika su ga opkolili i spremali se da skoče i raščereče ga. On je stajao mirno sa rukom spremnom na maču u koricama. Tajanstveni mačevalac je samo seo sa strane na kamen i počeo da meditira. Ili je bar pokušavao, pošto je bio jako nestrpljiv lik.

Jedan od Vendiga je bio brži od ostalih i bacio se sa sve četiri na tajanstvenog lika. Tajanstvenom mačevaocu se učinilo da je video dva odbljeska, možda tri. Kada je biće preletelo čoveka i raspalo se na četiri dela shvatio je razliku izmedju svog nivoa i nivoa tog ratnika koji će sa lakoćom da prekrati mučene živote tih jadnih demona.

Nedugo zatim tajanstveni lik je posekavši preostale zveri krenuo ka tajanstvenom mačevaocu i upitao da li je došao da ga izazove na dvoboj jer bi ipak odložio pošto je četvrtak a i nije nešto raspoložen i još na sve to mu se ide u kafanu da popije domaću kuvanu rakiju.

Tajanstveni mačevalac se samo osmehnu i ustajući izvadi iz džepa pismo. Dade ga ratniku u ruke i podje svojim putem.

U pismu je bilo divnim krasnopisom napisano tek par reči:

"BATO MOJ VELIKI VOLJENI, DAJ DODJI I OBIDJI ME PONEKAD,
TVOJ MALI BATA,
FRIC."

I zaista je posle nekog vremena tajanstveni bata otišao i obišao barona u zamku Štrudel i svi su živeli srećno i dugovečno.