Dakle...
Nekada davno u nekom krajnje beznačajnom kutku nekog krajnje beznačajnog ali čarobnog kraljevstva živeo je jedan krajnje nepoznati ribar.
Taj krajnje nepoznati ribar, naš glavni akter, nek ga nazovemo Riki ribar, jednog, ko će ga znati kog smušenog jutra kroz koje je iza musavih oblaka provejavao po koji zračak sunca, rešio da ne ode na svoj posao, to jest, da taj dan preskoči ribarenje. I ode u malu šetnju. Išao je on tako predelom slikanim jesenjim bojama i pitao se kako ranije nije primećivao to jesenje cveće u poljima, ta divna zlatna lišća, taj predivni plavi horizont.
Tako je živahno šetao i šutirao lišće.
Ali tada naidje kraljevska patrola i reče mu jedan od ljudi:
"Dečko, ajde, nema ovde šetanja, ovo su privatni posedi, a i protivzakonito je šutirati kraljevo lišće, zato, ajde, tutanj!"
I on shvati da je to ozbiljna stvar te ode kući da spava i sutra je normalno otišao na posao i to je to.
No comments:
Post a Comment