Ugovoreni Brak

Iza šest brdašaca, šest barica, pet brda i po kojeg šumarka, malo dalje iza lokalne taverne, živela je jedna starica.

Volela je da pije, ali ne više od tri dana. Volela je puno da jede, ali nikada se nije najela.

No ova starica uopšte nije bitna za našu priču već njena mlada komšinica Djulijana.

Djulijana je navršila šesnaest leta i kako zakon kraljevstva nalaže, mora da podje, kako je ugovoreno već po njenom rodjenju, za Djulija.

Ono što mlada Djulijana nije mogla ni da pretpostavi je da je Djulijo danju bio normalan momak, ali zato noću se pretvarao u nasilnog buntovnika bez razloga.

Kako, opet onaj dosadni, zakon kraljevstva nalaže, prvih deset dana Djulijo i Djulijana moraju da provedu zajedno u istoj sobi i da im se dotura hrana ispod vrata i da ih niko ne ometa u začetku njihovog zajedničkog života. Niko nije smeo da im pridje nit' da virne u njihovu svetu zajednicu. Tako su im palačinke, pice i tortilje doturane ispod vrata, dok su se iz sobe čuli u prvo vreme raznorazni zvuci, više urlici, pa jecaji, a na kraju posle već trećeg dana zagrobna tišina. Čak nisu uzimali ni hranu od ispred vrata više. Posle sedmog dana svi su bili već i više nego zabrinuti. Dogovoreno je sa seoskim većem da se ipak napravi presedan te probije u sobu.

I zaista, kad su probili u sobu imali su šta da vide. Zapravo, imali šta da ne vide jer nije bilo nikoga u sobi već je u podu zjapila rupa.

To je bio prokopani tunel van imanja. Pošto su pretresli celu okolinu ostalo im je samo da zovu čarobnjaka detektiva da pronadje begunce.

Ubrzo je došao smušeni starkelja od 184 godine i 3 meseca, dan se tačno ne zna. Izbajao je u sobi kod rupe malu bajalicu gde može da vidi šta se desilo zapravo u ovoj sobi prethodnih dana i kako su mladenci pobegli.

Vreme je stalo, ali samo za Starkelju... Ovo mu je zapravo pravo ime, verovali ili ne. A onda, iznenada, krenulo je da se odmotava unazad. Prvo neprimetno, a onda sve brže. Nestali su ljudi iz sobe. Kapi na mestu gde prokišnjava su krenule da padaju na gore, miševi po sobi da trčkaraju u nazad... I tada su iz rupe izašli momak i devojka, zapravo dečak i devojčica.

Vreme je opet stalo i onda je nastavilo polako u napred, a devojčica je stala ispred čarobnjaka i počela da mu govori iako on nije uopšte u ovoj vremenskoj radnji nego je samo nemi posmatrač.

"Znam da nas pratiš Starkeljo ali ništa ti neće značiti. Djulijeva buntovnost noću i moj veštičluk - da, ja sam veštica noću.. su odlučili da bežimo iz ovog ljudskog zatvora i odemo tamo gde nas nikada nećete naći."

I tada su otišli kroz rupu, a čarobnjak-detektiv ih je pratio. Izašli su na kišu i raširili ruke kao da grle slobodu. Djulijana se okrenula Starkelji i rekla:

"Zbogom."

Onda je pucnula prstima i Djulijo i ona su nestali.

Nikada ih niko više nije video a živeli su srećno doveka.

Čica miča...