Veliki Princ

Jednom prilikom nekada baš baš davno, ni akteri ove radnje nemaju predstavu koliko, živeo je jedan princ.

Nije bio mali princ. Čak naprotiv, bio je pravi gorostas. Rodio se kao beba od osam kilograma. A bio je i najmladji od svoje patuljaste braće, no to nije uticalo na njihov već loš odnos gde su ga svi izbegavali. Zapravo, on je bio prava mica od čoveka, srdačni dobrica koji bi svakome da učini. Ali, ono što ga nije krasilo je glupost i naivnost. Bio je prepametan za svoje godine i znao je šta mu je činiti.

Iscenirao je svoju smrt i pobegao u susedno kraljevstvo da bi živeo kao pustinjak na miru jer je načuo da mu braća kuju zaveru da ga ubiju.

U susednom kraljevstvu je živela predivna i prelepa princeza Gordana koja je tih dana po njegovom dolasku bila oteta od strane strašnog zelenog zmaja koji je harao krajem, a zapravo bio pravi boem. Voleo je puno da popije i podivani sa zanimljivim ljudima. Jedina mana su mu bile cigarete, nikako nije mogao da ih ostavi.

Naš princ, eh, gde mi je kultura - sa simpatičnim imenom Gligorije, zaputio se, eto, možda iz puke dosade ili intrige, pravo prema zmajevoj pećini. Mnogi na putu su mu govorili, nemoj sine tamo, ali on je znao da tu nešto ne štima i rešio je da izvidi situaciju.

Stigavši ispred začuo je razne povike i uzdahe iz pećine. Zbunjen, oprezno i polako je zakoračio unutra izvadivši iz korica svoj maš Zmajo-klepac. Prošavši par tunela, naravno ogromnih jer tu živi ogroman gospodin zmaj, naišao je na velika drvena vrata iza kojih se baš glasno čula ta buka o kojoj sam malopre pričao.

Ne znajući sta da radi, a i bio je kulturan momak. On reši da pokuca na vrata i zaista, polagano se vrata otvoriše, i promoli se glava devojačka.

"Da?" zapita ona uljudno i sa smeškom.

"Dobra sestrice.. ja navratio na koju rakiju kod zmaja jer sam čuo da je oteo princezu Gordanu, ali čisto sumnjam u to jer ništa nije onako kako se čini na prvi pogled..."

"E dobro mu ga sroči mladi delijo," začu se iza vrata koja sada povuče zmaj Zelenko "nego ajd udji, taman nam fali jedan za poker, samo se molim te izuj. Hvala!"

Princ Gligorije se izu, zasede sa, kako je posle saznao princezom Gordanom i zmajem Zelenkom i igrali su raznorazne igre, pa čak i boćanje, trule kobile (ovo zaista ne želite da vidite ni znate kako je izgledalo)... i svakojakih pića su popili.

Živeli su dugo i srećno, mada se ne zna kako jer niko više nije čuo za njih.

Kraj.